| Napravite nalog
Powered by Core Design

Adresar

imalinko

Komentari(2)
Rezultati 1 - 2 of 2
byimalinko, April 23, 2014
OŠ
Dugo sam citao sve ove komentare i razmisljao da li da napisem svoje iskustvo sa ovom skolom. Na kraju, mislim da imam obavezu da isprica. Dakle, hajde da krenemo od same skole:
1. Toaleti na prvom spratu vrlo cesto izuzetno smrde. Dugo sam mislio da postoji neki problem sa cevima ali nije. Kada skupite hrabrost da udjete u muski toalet, videcete da vam se cipele lepe za plocice. U pitanju je losa higijena.
2. Ucionice na prizemlju su uglavnom OK. Ali na prvom spratu su jako oronule, kvake na vratima ne funkcionisu, zavese vise iscepane i prljave kao kuhinjske krpe, zidovi i podovi prljavi. Klupe i stolice su uglavnom OK.

No, ovo je sve uglavnom receno i u prethodnim porukama. Moje iskustvo se odnosi na uciteljicu koja prima u septembu 2014. nove prvake, a to je Dragana Djokic.

Kako je to izgledalo:
1. Roditeljski sastanci su na pocetku izgledali kao da se sa nekim svadja ali kako nikoga ne imenuje nikada nisam do kraja razumeo sta zeli da kaze. Kasnije, toliko se posvadjala sa raznim roditeljima da je umesto roditeljskih sastanaka drzala decije priredbe. Nije tu vise moglo da bude konstruktivnog dijaloga.
2. Odnos sa decom je jako los. Postoje oni koje voli i one koje ne voli. Oni koje voli su uglavnom mirnijeg karaktera. Njima treba pridodati decu ciji su roditelji javne licnosti ili rade u strukturama vlasti. Deca koju ne voli uglavnom su nemirnija ili svojeglava.
E, sad, tu nastaje po meni najveci problem. Glavni nacin kontrole dece je da se medjusobno tuzakaju. Posto se unapred zna ko je kriv, tu vise i sama deca zaborave sta je ispravno, a sta nije, tako da neretko ne govore istinu. Dragana nije uspevala da zadrzi objektivnost u takvim situacijama i nije uspevala da prenese prave poruke. Jednom smo cak imali i situaciju da je stavila na "glasanje" ko je kriv za neki incident, pri cemu su deca dizala ruke za i protiv, a da objektivno nisu ni znala sta se tacno desilo. Posledice ovakvih pedagoskih metoda su stalni konflikti u razredu, losa atmosfera, pa su na zalost i roditelji ulazili u medjusobne konflikte.
3. Cesto sam vidjao da ume da pogresi u pregledanju kontrolnih vezbi. Na pocetku sam mislio da je to slucajno, ali posle sam shvatio da neka deca jednostavno ne mogu da dobiju nista drugo do petice. Uspeh najbolje dece u znanju toliko je isticala na taj nacin da smo cak imali i vrlo interesantne situacije. Kada neko od najbojih pogresi odgovarajuci na neko pitanje na casu, ostatak odeljenja tapse.
4. U komunikaciji sa decom cesto je koristila ironisanje. Prica jednom detetu a obraca se drugima, omalovazavajuci ono prvo. Time se podstice izolacija dece koja nisu podobna.
5. Sto se tice predavanja, srpski je solidno predavala. Matematiku je predavala na neki cudan nacin, usmeno. Deca dobiju da rade neku stranu iz knjige na casu, posle toga ona ih proziva i oni sa mesta citaju sta su uradili. Na taj nacin najveci broj dece se dosadjivao i cekao da prodje cas. Casove fizickog uglavnom nisu imali strukturirane vec su kada je lepo vreme izlazili napolje da se igraju, kada nije, sedeli su u ucionici.
6. Cesto je ili kasnila na casove ili je izlazila sa njih kako bi pusila ispred skole. Tada se ostavlja neko ko treba da odrzava disciplinu, redar. Kako je njeno odsustvovanje umelo da potraje i duze, deca posle nekog vremena podivljaju u ucionici, a naravno, redar tada treba da raportira sta se sve desavalo kako bi nemirni dobili dodatne domace zadatke.
7. Jos na prvom roditeljskom nam je objasnila da deca trebaju da rade iz dodatne zbirke zadataka iz matematike (Pcelica). Skolska zbirka je suvise laka i potrebno je pojacati sa dodatnim zadacima. Svi smo se slozili, kupili knjige, ali ono sto se desilo mislim da niko nije ocekivao. Ona je radila na casovima samo iz skolske zbirke, a Pcelica je ostajala za domaci zadatak. Naravno, kako ti zadaci zaista jesu znacajno tezi, roditelji su morali da objasnjavaju deci kako da ih urade. Uciteljica u boravku na zalosti nije bila od velike pomoci.
8. Domace zadatke je pregledalo jedno od dece (pomocnik) koje je imalo u zadatak da prijavi ko nije uradio i da ubelezi minuse. Iskreno, mislim da ni ovo nije pomagalo u pravljenju bolje atmosfere u razredu.
9. Za komunikaciju sa roditeljima sluzio je blokcic za poruke. U njemu su se uglavnom zapisivale informacije o ekskurzijama, placanjima i slicano. No, tu su se nalazile i poruke o disciplini. Neretko je terala samo dete da pise sta se desilo ako je ucestvovao u nekom nemilom dogadjaju. To je moralo da radi pred celim razredom i vracala ga je da pise poruku sve dotle dok ne bude zadovoljna onim sto je napisano. Neke poruke je i sama pisala. To je uvek bilo jako tesko za procitati zbog rukopisa, cesto kontradiktorno i na kraju bez konkretnih informacija. Eskalirano nam je na taj nacin i sta treba i sta ne treba tako da neretko nismo znali ni sta da odgovorimo. A i kada odgovorimo nekom porukom koja je trebalo da smiri situaciju, dobijali smo jos vece i ostrije poruke. Na kraju smo otisli do nje i trazili da prestane da nam pise na ovaj nacin. Ako smo potrebni, doci cemo kad god zatreba. Od pisanja nije bilo bas nikakve koristi, samo nerviranje.


E, sad, pokusacu da vam objasnim kako su stvari funkcionisale u boravku.

1. Boravak je vodila uciteljica Maja Sehovic. Ona je cerka Dragane Djokic!!! Ako vam se to cini neispravnim, u pravu ste. Umesto da se dopunjuju i medjusobno kontrolisu (kad neke nesto propusti da kaze, druga da objasni), one su se samo medjusobno pokrivale. Dragana je pricala kako Maja ima jako mnogo obaveza u skoli i time pravda sto je Maja cesto ostavljala decu same.
2. Pregledanje domacih u boravku se svodilo na stikliranje i precrtavanje resenja. Kada dete pita nesto u vezi sa zadatkom, uvek je dobijalo odgovor da mora da procita ponovo. Neretko sam cak imao priliku da vidim kako je gresila u pregledanju domacih. Sigurno je da Maja ume da sabira do 20, ali kada pogresi u pregledanju takvog zadatka to samo zanci da nije obracala paznju na to sta radi.
3. Najveci broj problema sa disciplinom desavao se u boravku, kada Maja nije bila prisutna. Zato sam posle nekog vremena i povukao dete odatle. Moze se reci da je korist bila mala a steta potencijalno znatno veca.

I, na kraju, cesto sam dolazio i pricao sa obe. Prosto nikako nismo mogli da se saglasimo kako dalje. Svaki predlog koji sam imao nailazio je na odbijanje. Jedina poruka koju sam dobijao je da mi je dete lose, da nikada nisu imali takvo dete, da trebam da ga vodim kod psihologa, cak mogu reci i da sam jednom cuo od Dragane pricu kako je njena cerka njoj bila izuzetno zahvalna za sve batine koje je dobila kad je bila mala ...
Najteze mi je padalo sta sam cesto i sam sebe preispitivao, sta ako je zaista u svemu tome ima neke istine. Prosto, osecao sam se kao da mi se Dragana djokic uselila u kucu. Samo smo o skoli pricali i nervirali se.

Imao bi jos mnogo sta da vam pisem ali mislim da je i ovo dovoljno ilustrativno. Duboko verujem da su deca u ovom razredu imala mnogo prilike da vide ono od cega svi mi roditelji zelimo da ih zastitimo, bar dok su mali. Ako budete u mogucnosti da birate, moj savet vam je da izaberete neku drugu uciteljicu.


Pozdrav i nadam se da sam pomogao.
byimalinko, April 2, 2014
Verujem da je Snezana Stamenic izuzetno dobra uciteljica ali
nikako ne moze da bude najbolja na svetu
Danka Keric je najbolja na svetu!!!
Ok. Da ne bude da se samo salimo. Danka je odlican pedagog, drzi fantastican odnos sa decom, ulaze mnogo energije u njih da ih vodi i nauci. Posebno baca akcenat na matematiku, koju odlicno predaje. Dosta pise po tabli i ceo koncept rada sa decom je interaktivan. Na primer, pre pocetka casa napise zadatke na tabli, onda ih izvodi pred tablu da ih rade jedan po jedan. Kako ucenik pred tablom zavrsi, ona otvara diskusiju ko se slaze sa resenjem (zasto), ko misli da treba drugacije ... na kraju gotovo ceo razred je ucestvovao u izradi tih zadataka, deca uce da prevazidju tremu da rade pred drugima, nema suvoparnog ponavljanja nekog gradiva gde pola razreda spava.
Deca su odlicni prijatelji i vole da se druze. Ona prema njima nastupa prijateljski, ali vrlo jasno ume da stavi do znanja da granice pristojnog ponasanja moraju da se postuju.
Roditeljski sastanci su uglavnom dosadni :)
Eto, ovo je moje iskustvo. Moj je utisak da deca mnogo znaju i da su potpuno spremna za peti razred (ovo mogu da vam potvrdim naredne godine :) ).
Inace, Radoje je dobra skola. Dosta njegovih ucenika pricaju kako je previse teska i zale nad zlohudom sudbinom sto ih roditelji nisu upisali u Lazu. No, u Lazi se ocene poklanjaju i mnogo dece ima ozbiljne probleme u nastavku skolovanja. Moje je misljenje da se ipak u Radoju deca na vreme naviknu da uce, tako da je prelazak u srednju skolu mnogo lagodniji.
Pozdrav svima i nadam se da sam pomogao.
Follow us on Foursquare
EUnet